Добродошли на мoје странице!
Ово су одломци. Ко жели да прочита цело срање нека се јави на samotragovi@gmail.com!

Поводом оспоравања споменика Немањи од многих за које би рекао да су интелектуална елита, дошао сам до појма традиције.
Шта је у ствари традиција и које су њене вредности? И зашто се тако упорно оспорава?

У традицији постоји нешто, стварано вековима, неухватљиво и дубоко, разумски тек наслућено, емоционално блиско и инспиративно.
Припада Духу, колективном и личном, можеш је наћи у најчистијем облику у народном стваралаштву, у песмама, играма, обичајима, верским ритуалима, причама, легендама...
У историји, наравно.
И оном најважнијем, језику.
Традиција је обликовала идентитет, морал кроз поштовање и инспирацију предака. Дубину разумевања истородних, исказану као љубав према нацији.
Преношење те љубави на радозналост и отвореност према инороднима. Сва затворена друштва имају комплекс идентитета.  
Најзад лоза, симбол трајања, отпор коначном у име вечности.
И слобода, борба да се очува простор прошлости. И будућности...

Тога се одрећи неопростив је грех према сопственом бићу. На тај начин се биће празни. Постаје само физичко тело!
Тело без духа, без квалитета, изгубљено у шуми мишљења, идеологија, ставова...
А сам не може ништа. Постаје карикатура, синкретизам успут напабирченог са разних страна.
Духовни Франкенштајн!
Обично у корист неке лажне 'Обећане земље'. Или новчаних донација. Или, једноставно, мржње према последњем народу у Еу-ропском забрану.
И то је опис, на жалост, незанемарљивог дела наше 'елите'.

Спомеником Немањи држава је учинила корак у правцу обнављања традиције и заједништва које почива на њој.
На најбољи начин, јер то није само споменик, него и величанствено уметничко дело руског вајара.

Дело које уздиже дух српског појединца. На оне заборављене небеске висине...