Добродошли на мoје странице!
Ово су одломци. Ко жели да прочита цело срање нека се јави на samotragovi@gmail.com!

 
Као и сваке године у посету нам је, на неколико сати, дошао Бели из Торонта.
Седели смо у Шанси и чекали остало друштво. Каснили су и развила се дискусија о вештачкој интелигенцији.
Веровао је у њу. Верујем и ја у смислу брзине и војне опасности, али Бели је веровао у тоталном смислу. Машина ће бити паметнија од човека!
Машина већ годинама дере човека у шаху, каже.
Шах има много, али ипак ограничен број комбинација. Машина их само брже израчунава.
И одабира најбољу комбинацију!
Шта је са стваралаштвом, питам га. Може ли машина да створи нову идеју која мења свет?
Може, одговара Бели.
Може ли да ствара уметничка дела?
Већ је то и радила, одговара.
Како то може кад нема осећања?
Шта ће јој осећања?
Ту онда нема људскости и не може да буде уметничко дело.
И осећања могу да се испрограмирају.
Како кад још нисмо ни сами себе схватили?
Ниси ти схватио.
Бели, не сери. Твоја машина ће да падне на још једној ствари!
Којој?
На појму Бога! Или, теби прихватљивијем, појму бесконачности.
Вештачка интелигенција је способна да учи!
То је неће приближити појму бесконачности.
Како то знаш?
Погледај себе. Волиш да учиш, а никад ниси појмио Бога.
Тачно, не верујем у њега.
Не само у Њега, него у то да има ствари које никад нећеш схватити.
Можда нећу ја, али човечанство ће схватити пре или касније!
Учењем се не стиже до духовности.
И тако даље и даље...
Без краја. И могућности да се приближимо, макар разумевању.
 




​