Добродошли на мoје странице!
Ово су одломци. Ко жели да прочита цело срање нека се јави на samotragovi@gmail.com!

Почео сам да вежбам гладовање. Не мислим на изнуривање глађу, него на контролу прождрљивости.
По духу сам аскета. Штедљив. Мрзим расипање.
Пре пар дана сам поново гледао филм 'Повратник' Ињаритуа.
Звучи смешно ако кажем да је филм о каубојима и индијанцима двадесетих година 19. века. Не, то је филм о животу људи у суровим условима. И то их чини, нама данас, несхватљиво снажним.

Све што имају ти људи је ватра. И то не увек. За све остало се треба жестоко борити. Залогај хране, сан, чак и голи живот ником није дат са сигурношћу. Снага, вера, издржљивост, бес, освета, инат и, понекад, врло ретко, морална честитост су оно што ће те одржати у животу.
Живот сведен на најосновније, јести, пити, спавати, огрејати се, поверовати оном крај себе...

Знам неколицину у мом окружењу који живе тако, ван света.
Омер је млад, дебео тип који живи у нерегистрованом броду у мојој марини. Њега је избеглички живот присилио на такав живот.
Мог 94-годишњег ујака није. Сам је изабрао, после два пропала брака, а пропали су због његове набусите, монашке аскезе, да живи у земуници, на ливади, без струје, воде, само уз ватру и речицу која пролази кроз његово имање.
Да не поверујеш да у тим годинама успева да успева да преживи ноћ на минус двадесет! Али он познаје системе преживљавања о којима ми и не сањамо.
Можда је тајна у оних двадесетак мачака које живе на његовом имању?

'Повратник' је добар филм. После њега схватиш да је то и једино важно, та животна воља да се носиш са суровошћу сила природе. Нешто од тога сам осетио на пучини океана.
Дигли смо зидове према природним елементима и то нас је ослабило, дегенерисало, претворило у љигавог црва: администрација, најновији ауто, зидови, кредит, телевизија, профит, мобилни, енергетска ефикасност, порез, рекламе...
Сада сам суочен са извесном лажношћу сопственог живота. Са страхом од мекуштва, распадања.
Цивилизација нам даје све те обичне ствари, наизглед за малу цену. Заправо она нас убија и физички и у духу. Боримо се само за новац и све више новца који нам није неопходан.
Лажна борба за лажне вредности.

Осим Омера и мог ујака, сетио сам се и Тороа. Хенри Дејвид Торо, човек који је отишао у шуму да нађе чист, непатворен живот.
И не само то, побегао је или покушао да побегне, јер у Америци је то немогуће, од власништва, пореза регистрације, банака, кредита...
Макар је био млад...
Што ја нисам.
Иако имам брод. 
И то регистрован...