Добродошли на мoје странице!
Ово су одломци. Ко жели да прочита цело срање нека се јави на samotragovi@gmail.com!

Смрт је заправо једина човекова тема. Мислим, тема свих људи. И паметних и глупих, образованих и неписмених, богатих и сиромашних, тема убица и судија, младих и старих...
Живот је борба са смрћу. Не само појединаца, него и читавих цивилизација које старе и умиру као и појединци.
Управо у таквој једној, умирућој, цивилизацији живимо. Корачамо ка апокалипси, не знајући. Материја надјачава дух чији су одблесци све слабији.
Празнина нас убија. Бога смо сахранили, а Свемир је још празнији. Немамо ништа чиме би га обухватили. Наука није успела...
Ако је Свемир почео праском, како то да се још шири убрзавајући? Нисмо ваљда још у почетној експлозији?
Материју смо уситнили у безброј честица и то није крај. Метафизику смо уништили. Ко још верује у духовне силе?
Нашли смо четири практичне силе, али то није баш божански број.
У рачуну се мало шта слаже...

Обичан народ се препустио махнитању. Страстима, лудилу, претеривању, лажима, илузијама...
Толико је тога да више не живимо у стварности, него у неком пројектованом холограму. Тај холограм је свако прилагодио себи, несвесно вођен модом.
Безизлаз је преовладао. Људи се теше лудилом зарађивања, надметања, слободе, рата...
​
Ништа се више не признаје као одређење ван себе. Ни вера, ни нација, ни пол... Ускоро ћемо бирати и родитеље. Од досаде...
Лажемо себе да смо достигли врх и да је то разлог што нас чека пад.
И поновно уздизање...
Врх јесмо достигли, али у привиду своје величине и вредности.
Само се запитај какву лепоту оставља овај и прошли век за будућност?
Ја је не видим. Знам и разлог. Престали смо да верујемо у вечност. 
У неизрециво.
У недостижно.
У свеобухватно...
 



​