Добродошли на мoје странице!
Ово су одломци. Ко жели да прочита цело срање нека се јави на samotragovi@gmail.com!
Упознао сам Нестанак!
Ненајављено, одједном и нема те. Није Смрт, али, рекао бих, близу. Довољно за упознавање.
Изашао сам на улицу да нешто обавим, ушао у аутобус и од тад се не сећам следећих 4-5 сати. Амнезија, стручно.
Нико ме није ударио, нисам пао у несвест и све време сам знао шта радим. Јер, вратио сам се кући без ичије помоћи. У међувремену, изгледа да сам луњао без циља кога се сећам. Знам, јер на мом телефону стоји да сам препешачио седам километара.
Био сам у Садашњости, сасвим. Прошлост није постојала. А без ње, као да ме није било, за себе.
Читао сам философије које кажу: Постојиш само Сада, прошлост и будућност су илузије. Састоје се од жеља и наде. И лажи...
Није тачно. Без прошлости коју сам моментално заборављао, нисам постојао. А ако и јесам, био сам жива материја саздана од навике и мало инстинкта. Без самосвести, без присутности. Питоми зомби, да се изразим филмски.
Садашњост није довољна.
Ако вам неко каже, заборавите прошлост, крените храбро даље, не верујте му. То је битанга која жели да вас заглупи.
И покори...
Или је и сам глуп.
