Добродошли на мoје странице!
Ово су одломци. Ко жели да прочита цело срање нека се јави на samotragovi@gmail.com!

 
Нешто се догађа са мном. Пробија ме зној, губим слух, чкиљим док читам, зуби ми се крње док жваћем омиљени окрајак хлеба, слабо спавам... Чини ми се да и не памтим као пре?
Жена ме зајебава, климакс! Нисам знао да и мушкарци то имају? Откад то? Мислио сам да постоје само психичке тегобе од губитка младалачке чврстине.
Увртео сам себи у главу, још давно, да сам савладао лекцију о умирању. Нешто као стари Римљани, да не цитирам Сенеку.
Све је то пало у воду. Преко ноћи! И сад Јово-наново, навикавај се на смртност, не више далеку, скоро апстрактну, него на блиску која те чека, можда иза угла!
Још сам у форми, али смртност се угнездила у мојој глави. И сад ровари, преиспитује, превреднује, обрће све оно у шта сам веровао већи део лагодног живота.
Док је то било безболно.
Више није.
Ово је стварно први дан невеликог остатка мог живота...
 



​