Ово са пробушеном палубом је испало много горе него што смо мислили. Прво, требало је размонтирати унутрашњи намештај на том месту. А после мог наваљивања и на супротној страни.
Зоран столар је то радио. И жестоко грдио, јер требало је скинути украсне лајсне, па целе ормане који су се протезали дуж брода, па бочну оплату, па...
Све је то било повезано без идеје да ће морати једном да се скине и тако је испао велики посао који је потрајао скоро три дана.

Радили су Мики и Зоран, а ја и капетан смо слагали и обележавали скинуто и записивали редослед скидања.
Трећег дана смо капетан и ја отишли у индустријску зону на северу града да купимо одговарајући лим за ојачања. Стигли смо у последњи моменат, јер су сви већ затварали радње и магацине, некакав празник је почињао.
Четвртог дана Вук је секао лим на палуби, цела марина се орила од брусилице. Ја сам олабавио припоне, а онда, са два подигача за предње једро, учврстио јарбол са те стране, да не падне кад скинемо припоне.
Петог дана Вук је извадио свој омиљени алат, мацолу и са њом жестоко лупао по палуби да исправи одигнути лим.
Ударци су, у празничној тишини не само марине, него и целог града, одзвањали јаче од црквених звона. Онда је почело варење, споља, изнутра, дим је куљао кроз палубне прозоре, личило је на пожар.
Шестог дана Зоран је фарбао заварено. Прво основна епокси боја, па полиуретанска бела, док га је капетан са задовољством посматрао.
-Уме да фарба и лакира, прави је мајстор – каже ми тихо, на уво.
 
Седмог дана, био је десети април, требало је да морнари намонтирају намештај на место. Вук и ја смо понели велике кесе са ђубретом и отпацима од лима и боје и кренули да све то бацимо у индустријски контејнер на крају марине.
Док смо силазили са брода додајући кесе један другом, приметио сам да смо сами на молу. Онај брод који је био десетак метара од нас је отишао. А још синоћ је био тамо.

Упртили смо кесе и кренули ка излазу. На самим вратима сам спустио једну кесу да откључам картицом, кад се однекуд појави некакав тип, показа ми неку значку и рече ми нешто што нисам разумео. Иза њега је било још неколико типова.
Откуд сад ови, шта хоће, питао сам се, кад тип рече на енглеском да спустимо кесе и сачекамо са стране, док су они иза њега дограбили кесе и почели да их прегледају.
Побунио сам се, али Вук ме ухвати за руку и рече:
-Полиција! Буди миран.
Претрнуо сам. Шта се то догађа?

​
          (Одломак из недовршеног романа 'Преко Атлантика)