После 30 година брака, морам да признам, постао сам папучић!
Томе је допринео приљежан труд моје женице, али и објективне околности. Под тим мислим на промене у економији света. Мушки послови нестају. Мушкарце смењују роботи. Жене још увек не могу. И у томе је главна разлика између мушкарца и жене, а не пол како нам вековима натурају да мислимо.
Жену робот не може да одмени. Она је нелогична, непредвидива, емотивна, једном речју, луда! То се не може ископирати, као што можеш јадну мушку интелигенцију.
И ево нас под влашћу жене! Ово време можда није још увек матријархат, због историјске инерције, али постпатријархат је у најмању руку.
Последице? Па прва је да се мушкарцима све мање диже. Макар на жене. Оне су постале осорне, надобудне, немилосрдне. Свете се за миленијуме мушког угњетавања.
Феминизам је дечја игра за ово данас и тек ће бити за оно што се ваља иза брда.
Мушкарци већ траже излаз у унисексу. Жене су дуго, другу половину двадесетог века, покушавале да личе на мушкарце, а сад се ми трудимо да наликујемо женама. Многи то мешају са хомосексуализмом. Погрешно! То је класична мимикрија преживљавања.
Пошто сам објаснио светске трендове да пређем на моју женицу и мој случај.
Верујем да је тежи него било где. Зашто?
Зато што се опирем.
Како се не би одупро овим подмуклим процесима? Не верујем у женску цивилизацију. Буде ли та цивилизација у малом личила на моју породицу, ето пропасти!
Погледај мог сина. Од малена сам га гурао у авантуре. Живели смо у шатору у дивљини, пловили побеснелим морима, једрили, ловили, радили својим рукама...
Налик мушкарцима прошлих векова.
Ништа није вредело. Све то мачо васпитање моја женица је надјачала. Данас мој син личи на моју ћерку. А моја ћерка? На њену маму.
Од мене су сви побегли, мислим духовно. Изопштен сам. потцењен, исмејан чак.
А зашто?
Због мојих тобоже застарелих принципа душе и духа, тела и акције.
Мушкарац је увек био бржи и јачи. И ја са њим. Данас то није тако. Или не сме да се покаже.
Викни на жену, затвор, приђи јој на улици, узнемиравање, помилуј дете по глави, педофилија, почеши јаја, манијак, дупе, педер, да не набрајам. Шта год урадиш, не ваља. Или је изопачено.
Мој слинчић је подлегао. Пробао сам да га одговорим, не вреди. Моја женица је јача. Кад га погледаш, видиш смерног, незрелог дечкића од 20 година, који зури у под. Потпуно неприпремљен за борбу између полова.
Та борба је срж живота, по мени. Због те борбе човеку се диже. Како да је савладаш ако ти се не диже? А да не говорим о пропасти породице, нације и цивилизације. Ако жена наређује, мушкарцу се не диже. То је природни закон.
По мојој женици, срж је да је сви беспоговорно слушамо. Она нам кува, пере, брине о здрављу, шта ћеш више, осим да живиш што дуже?
Хтео сам сина да дам на служење војног рока, не може.
-Неће моје дете да гине за будалаштине! Овде је рат сваких 30 година.
-Слобода није будалаштина. А ни косовски завет.
-Све је будалаштина осим здравог живота!
Како да јој објасним да то не може да буде здрав живот? Њој нема шта да се диже, осим притиска, а онда се са тим бори као лавица.
Кад ти се не диже то је најгора болест. Не само физичка, то је брале и душевна и духовна дубока болест!
Мушкарац мора да устане и зада ударац! Жена мора да легне и прими тај ударац. Из тог судара настаје породица. Живот.
Иначе, нит' је он мушкарац, нит' је она жена, а нема ни живота.
Мушкарцу се диже на нешто до чега му је стало. А има ли важније ствари у животу од онога до чега је човеку стало?
Нема. Зато је матријархат пропаст. У матријархату жена ће, обрнуто од патријархата, да има више мушкараца. Сподобе које деле једну жену нису мушкарци. И какво је то дизање не би ли надвладао противника, а не волео жену? Макар она тебе и не волела.
Како је кренуло, не мирише на добро. Подозревам да су они на врху пирамиде моћи, уплашени од бројног стања света, одлучили да униште породицу.
А жене су одувек биле најбољи извршитељи моћних, зар не?
Некад породиље, богородице и чувари огњишта, а данас курве и уништитељке света!
Исус је од курве направио поштену жену. То је веће чудо него од воде направити вино.
Данас је обрнуто. Нема Исуса и од поштене жене праве силиконску курву.
Кад ствари сагледам овако осорно, па у мојој породици и није толико лоше! Јесмо омекшали, али далеко је то од изопачења.
Волим да мислим да је то зато што се опирем својој женици.
Или светском поретку?
Или свему?


                  (Из никад довршеног романа 'Моја женица')