Имам пацова у броду! Видео сам га јутрос из кревета у предњој кабини. Мувао се око кухиње.
Када сам скочио, побегао је у задњу кабину, а одатле, кроз неку само њему знану рупу, у машински простор.
Тамо га нећеш наћи! Скучено је и препуно алата, резервних делова и којекаквог непотребног ђубра од кога сам се тешко одвајао. Забога, затребаће пре или касније! Негде на пучини, где нема ничега. Све што је на броду једном требало, затребаће опет. Био сам роб тих морнарских глупости. Или мудрости.
Мора да је говнар ушао у брод у оном хаосу пре неки дан кад се марина урушила под притиском леда. Осетио је где ће преживети!
Није вредело да га јурим по броду, избацујем ствари и слично. Избацио сам само сву храну, до последње мрвице и пренео је у фрижидер у контејнеру. Онда сам потражио оне велике мишоловке. Имали смо их гомилу у помоћном контејнеру на низводном крају марине. У њему смо чували алат и помоћне моторе.
Покупио сам три мишоловке у најбољем стању. Нисам знао шта бих од хране ставио у њих. Окренуо сам телефон.
-Имам пацова у броду!
-Добродошао у клуб.
-Шта стављаш у мишоловку?
-Качкаваљ, бели сир, месо... Јеби га, пробај све редом.
-Ти си то постављао по марини. Шта је било најбоље?
-Не знам. Никад нисам ни једног ухватио.
Срање, срање! Није имао појма.
-Па ко зна?
-Откуд знам?
Поставио сам мишоловке и иселио се из брода. Спавао сам у прљавом кревету у контејнеру, обучен. Једва да сам тренуо. Чим се разданило пожурио сам у брод.
Све три су остале нетакнуте. Онако бунован умало нисам активирао ногом ону у кухињи!
Сутрадан исто. Постајао сам очајан. Питао сам у апотеци и дали су ми лепљиве картоне. Један ми се залепио за руку, с муком сам га откачио и бацио у реку. На други сам сео док сам се зајебавао са оним првим. Променио сам панталоне и опет се запутио у апотеку.
Овог пута ми је успело. Поређао сам те лепљиве картоне по броду са храном на средини. Преко кревета сам некако изашао из кабине.
Једва сам сачекао јутро и одјурио у брод. Надао сам се да видим проклетника залепљеног. Међутим, ништа! Нетакнуто.
Можда је отишао? Али где је онда? Брод је само конопцима био у додиру са копном. А и те конопце сам намазао тим лепком из апотеке за хватање гамади.
Сео сам на телефон. Нигде никога.
Остао ми је интернет. Тамо сам сазнао да та говна пливају! Воле воду! Размножавају се као луди. Ништа друго и не раде, него ждеру и паре се. Као и људи.
Ако имам пар, могао сам да очекујем на десетине за кратко време. До краја године на хиљаде!
А једу све. Овај мој више воли масне крпе него месо и сир. Или је паметан. Ужива у интелектуалном надметању са мном.
Једног јутра сам приметио да је угазио у лепак. Али, успео је да се извуче. Онај картон је повукао са собом и залепио га за степеник, а онда се откачио. Остало је мало длаке на лепку. Оћелавио сам га.
Видим да имам против себе достојног противника. Пре ће да гладује него да се ухвати у моју замку!
Прошло је недељу дана. Још увек нисам спавао у броду. Нисам се бријао, нисам добро спавао, ни јео. Био сам очајан, на ивици снага.

Ухватио сам пацова! Најзад је долијао, после десет дана. Већ сам изгубио сваку наду.
Шиле, онај са поремећеним братом, ми је рекао да ставим орах.
Сумњичав, јер сам изређао све познате намирнице које се користе за људску исхрану, купио сам на пијаци пола киле свежег, очишћеног ораха и ставио га на две од седам мишоловки колико сам имао на броду: четири лепка и три металне. Орах сам ставио на један лепак и у једну металну мишоловку.
Причам ово исцрпно за све заинтересоване. Који имају пацова као подстанара.
Говнар се ухватио на лепак! Са орахом.
Био је очито изгладнео, упалих бокова. Изашао би он са брода, али мојe степеницe су превисокe. Имам их само два и сваки је скоро пола метра. Лако је упасти у брод, али је тешко изаћи. Сад размишљам да то некако променим. А опет, кад бих променио све оно што сам погрешио, једноставније би било прављење новог брода! Тако да ми је лакше да живим са својим грешкама, него да их исправљам.
Јадник није имао снаге да се извуче из лепка. Лежао је на боку, искежен, непомичан. На свега неколико милиметара од ораха који није успео ни да загризе.
Овако пролазе слепи путници на мом броду, помислио сам пре него сам га бацио у реку.
 
Морам да признам да ми је некако било жао овог говнара.
Био је мудрац у свом пацовском свету.